• Homepage
  • »
  • B
  • »
  • bal sagoth – starfire burning upon the ice veiled throne of ultima thule

Izvođač: bal sagoth - Naziv pesme: starfire burning upon the ice veiled throne of ultima thule 

Tekst & Prevod: bal sagoth - starfire burning upon the ice veiled throne of ultima thule Ispod ćete pronaći tekst pesme sa prevodom jedan pored drugog! Na našem sajtu ćete pronaći još mnogo tekstova sa prevodima od bal sagoth! Pregledajte našu arhivu i ostale tekstove, na primer klikom na slovo b od bal sagoth i pogledajte koje još pesme imamo od bal sagoth u našoj arhivi, kao što je starfire burning upon the ice veiled throne of ultima thule.


Spears agleam in the dying sun,
The blood is spilled, the battle's won,
From the icy throne of God-King shall rule,
When nine stars kiss the moon o'er Ultima Thule.
Blood drips from my frost-encased sword,
forming a crimson blossom upon the ice...
My limbs cold, becoming as one with the massing snows...
my eyes nearly frozen closed.
For how long had we travelled?
The memory grows dim, lost in the cruel, searing storm-winds.
And now, at last... our quest is at an end.
With the blessings of the elders we began our journey
beyond the great veil of shadowed glaciers...
They spoke of a prophecy foretold,
an ancient and glorious legacy,
A quest for the realm of legendry lost to man
since before even the Star-Lords descended...
Now, only I survive, my blood spilling to the ice,
turning to crimson crystal upon the deeply frozen earth.
Elder sorcery crackles and hums all about me,
coursing through the sky, the snow...
As grim destiny approaches with the freezing
boreal gales and this ancient prophecy unfolds...
Go, follow the witch-lights in the northern night sky,
beyond the great silvern mountains...
Let the sacred moon-crystal be your guide,
beware the sentinels at the Caverns of Eternal Mist...
Spears agleam in the dying sun,
The blood is spilled, the battle's won,
From the icy throne of God-King shall rule,
When nine stars kiss the moon o'er Ultima Thule.
Swathed in moon-frosts, in icy winds our blazon flying,
Iron gleaming 'neath the stars, black skies ablaze with astral fire,
White wolves (like silent spirits) haunt us,
ever northwards, the ice-gem leads us, glimmering,
Powerful spells entwine the shrine of legendry,
mighty gates of frozen splendour looming,
When the moon and stars shine as one upon the snows,
the ancient ice-gate opens, the prophecy is fulfilled!
Towering, ice-encrusted forms lumber forth from the freezing mist,
(Their eyes shimmering with a fiendish, eldritch malevolance...)
Our steel is raised against their weapons of gleaming crystal,
And the virgin snow is rendered crimson
by bloodshed in a searing storm of slaughter.
(Wounded, dying, my flesh rent by weapons no human ever
forged or wielded, I am beckoned forward by a strange,
alluring force from beyond the veil of swirling mists...)
Shadows, images form in the glittering
rune-carved walls of this glacial chamber,
Secrets frozen within the timeless vaults of eternity...
The throne of the time-lost ice realm,
entwined in the mantle of such searing star-born power...
This frozen, aeon-cloaked seat of immortal majesty...
(of an empire forged long before the vast seas rose in devouring fury!)
What shimmering swords raised in combat once sang
with the glorious clamour of steel on steel?
What splendid banners, billowing in the icy gales,
once heralded the march of these invincible silverclad legions
to the blood-swathed embrace of epic battle?
The glory of untold thousands of years past...
this ethereal legacy of mighty Ultima Thule.
The frozen eyes of immortal kings watch me...
such a dark splendour!
The grim Ice-Gods sleep in these frost-bound tombs,
illumined by the caress of lunar fire,
And the kiss of star-gleam from the stygian void...
All is now as was foretold in prophecy,
written in the very ether of empyreal eternity...
The celestial alignment is night...
the conjunction is at hand!
And nine stars illumine the northern heavens,
a vast cosmic sigil with the silvern moon at its centre...
Blazing argent light fills the chamber,
engulfing the hewn walls of elder ice,
These ancient carvings in a time-veiled tongue,
(etched into the primeval ice countless aeons ago,
now bathed in diaphonous incandescence by this storm
of lucent stellar power, their mindsearing meaning
at last becomes known to me...) their cosmic secrets unfold...
The ice-throne is encased by a
shimmering wall of writhing cerulean flame,
A lambent flame far colder than
the frozen surface upon which it dances...
And so, enrob'd by tendrils of starfire
and the raiments of lunar mist,
The immortal liege whose sceptred empire is eternity,
Sits enthroned and brooding over his dark realm once more.
The last of my life's blood spills to the ice,
(as star-wrought destiny is at last fulfilled.)
Swathed in freezing flame...
The mystic wolves of the frost-moon
(slowly, silently) encircle me,
Their eyes are blazing azure,
and their fur is whiter than the sublime snows.
Such power! I am the Chosen...
the secrets of the earth and the stars are unlocked before me...
I am destined to reign forever...
to reign from the Ice-Veiled Throne of Ultima Thule!


Копље копље на умирућем сунцу,
Проливена је крв, битка је добијена,
Са леденог престола Бога-Краља владаће,
Кад девет звезда пољуби месец око Ултиме Тхуле.
Крв капље из мог мача окруженог мразом,
формирајући гримизни цвет на леду ...
Удови су ми хладни, постајући једно са масовним снеговима ...
очи су ми се скоро заледиле затворене.
Колико дуго смо путовали?
Сећање постаје мутно, губи се у окрутним, пекућим олујним ветровима.
И сада, напокон ... наша потрага је при крају.
Благословом старијих започели смо путовање
иза великог вела засјењених ледника ...
Говорили су о пророчанству,
древно и славно наслеђе,
Потрага за царством легенде изгубљене за човека
откако су се чак и Стар-Лордови спустили ...
Сад само ја преживљавам, крв ми се просипала у лед,
претварајући се у гримизни кристал на дубоко смрзнутој земљи.
Старије чарање пуцкета и бруји о мени,
вртећи се небом, снегом ...
Како се смрзнута судбина приближава смрзавањем
бореалске јаме и ово древно пророчанство се одвија ...
Иди, прати вештице вештица на северном ноћном небу,
иза великих сребрних планина ...
Нека вам свети кристал месеца буде водич,
чувајте се стражара у пећинама вечне магле ...
Копље копље на умирућем сунцу,
Проливена је крв, битка је добијена,
Са леденог престола Бога-Краља владаће,
Кад девет звезда пољуби месец око Ултиме Тхуле.
Окупан месечиним мразом, у леденим ветровима наш блазон лети,
Гвозде блиста под звездама, црно небо пламти астралном ватром,
Бели вукови (попут тихих духова) нас прогоне,
увек ка северу, ледени драгуљ нас води, блистајући,
Моћне чаролије оплећу светилиште легенде,
назиру се моћне капије залеђеног сјаја,
Кад месец и звезде засјају као један на снегу,
древна ледена капија се отвара, пророчанство се испуњава!
Високе, ледом обложене форме излазе из ледене магле,
(Очи су им блистале од зверске, елдричке злобе ...)
Наш челик је подигнут против њиховог оружја од блиставог кристала,
А девичански снег постаје гримизан
крвопролићем у врелој олуји клања.
(Рањено, умируће, моје месо се унајмљује оружјем ниједан човек
фалсификован или окренут, мами ме напријед чудан,
примамљива сила иза вела усковитлане магле ...)
Сенке, слике настају у блиставим
зидови ове ледничке коморе урезане у руне,
Тајне смрзнуте у безвременским сводовима вечности ...
Престо изгубљеног времена леденог царства,
уплетени у плашт тако жарке звездане моћи ...
Ово залеђено седиште бесмртног величанства огрнуто еонима ...
(царства искованог много пре него што су се пространа мора дигла у прождирућем бесу!)
Какви су некада певали светлуцави мачеви подигнути у борби
уз славну галаму челика на челику?
Какви сјајни транспаренти, вијорили су се у леденим рупама,
једном најавили поход ових непобедивих сребрно одевених легија
у крвљу загрљени епски бој?
Слава небројених прошлих хиљада година ...
ово етерично наслеђе моћне Ултиме Тхуле.
Смрзнуте очи бесмртних краљева гледају ме ...
тако мрачни сјај!
Мрачни богови леда спавају у овим мразом везаним гробницама,
обасјан миловањем месечеве ватре,
И пољубац звезданог сјаја из стигијске празнине ...
Све је сада као што је било предвиђено у пророчанству,
написана у самом етру емпиралне вечности ...
Небеско поравнање је ноћ ...
везник је при руци!
А девет звезда обасјава северна небеса,
огроман космички знак са сребрним месецом у средишту ...
Пламенито сребрно светло испуњава комору,
прогутавши тесане зидове старијег леда,
Ове древне резбарије на временски застртом језику,
(урезано у исконски лед пре безброј еона,
сада олујом обасјано дијафонским усијањем
луцентне звездане моћи, њихово умно умно значење
коначно ми постаје познато ...) њихове космичке тајне се откривају ...
Ледени трон је огрнут а
светлуцави зид који се грчи церулеанским пламеном,
Јастучни пламен далеко хладнији од
смрзнута површина на којој плеше ...
И тако, окићени витицама звездане ватре
и одећу месечеве магле,
Бесмртна застава чије је миришљаво царство вечност,
Седи устоличен и још једном размишља у свом мрачном царству.
Последња крв мог живота просипа се на лед,
(као што се коначно испунила звездана кова.)
Умотан у ледени пламен ...
Мистични вукови мраза-месеца
(полако, нечујно) окружи ме,
Њихове очи пламте азурно,
а крзно им је беље од узвишених снегова.
Таква снага! Ја сам Одабрани ...
тајне земље и звезда су откључане преда мном ...
Предодређен сам да владам заувек ...
да влада са Прекривеног ледом престола Ултима Тхуле!

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp

© Copyright 2020 -