PREVOD24.COM

  • Homepage
  • »
  • E
  • »
  • eisregen – das kleine leben

Izvođač: eisregen - Naziv pesme: das kleine leben 

Tekst & Prevod: eisregen - das kleine leben Ispod ćete pronaći tekst pesme sa prevodom jedan pored drugog! Na našem sajtu ćete pronaći još mnogo tekstova sa prevodima od eisregen! Pregledajte našu arhivu i ostale tekstove, na primer klikom na slovo e od eisregen i pogledajte koje još pesme imamo od eisregen u našoj arhivi, kao što je das kleine leben.

ORIGINAL

Mein Blick ist getrbt
So nah bei den Flammen, da ich kaum mehr etwas erkenne
Vor den Toren der Stadt gellen Schreie durch die Nacht
So grell, so schmerzerfllt, da der Wind sie trgt
Bis hierher, wo meine Seele gefriert...
Das Dunkel erfllt von starrer Bewegung
Fackeln, brennendes Pech zerreit den Schleier der Nacht
Das Klappern der Leichenkarren kommt nher und nher
Vermummte Gestalten sammeln ein, was der Tod ihnen bringt
Der weie Schnee als Kontrast zu verkrampften Gliedern
Reinheit wie Seide, darauf geronnenes Blut
Zerplatzte Haut, Fetzen von Krpern
Blicklose Augen in gefrorenen Hhlen
Anklagend, flehend, ohne Spur von Leben
Drauen vor den Toren brennen Leichenfeuer
Geschundene Krper im letzten Geleit
Manche von ihnen sind nicht ganz vergangen
Doch die Flammen beenden, was die Pest begann...
Sie bewachen die Stadt mit finsterer Mine
Wer hinein will, verliert sein Leben durch den Lanzenstich
Einzig die Totensammler haben freies Geleit
Was sie nach drauen bringen, fllt der Glut anheim
Der Tod schleicht unaufhaltsam durch die Straen der Stadt
Noch reichlich Futter vorhanden, das zu holen er hat
Kein Unterschied der Stnde zu erkennen in den leblosen Fratzen
Im Sterben vereint sind sie alle sich gleich
Ob reicher Lehnsherr, ob armselger Bauer
Die Pest ist nicht whlerisch, wen sie zu sich nimmt
Die Plage weilt unter uns allen
Und keine Hoffnung mehr, die die Seele befreit
Gehetzt voller Furcht untersuch ich meinen Leib
Bald tausend Male, den ganzen Tag
Noch keine Anzeichen des schwarzen Grauens
Nur eine Frage der Zeit, bis der Tod sich zeigt...
Meine Familie ist bereits von mir gegangen
Vor wenigen Tagen, als der Schnitter sie rief
Die Leichen brannten mit den anderen
Die Asche im Wind ist, was von ihnen blieb...
Gott weilt nicht lnger unter uns Menschen
Hier zeigt sich, wo seine Macht versiegt
Einzig Sterben und Grauen und Furcht
Sind die neuen Herren, deren Macht ungebrochen und stark
Ich will nicht lnger verweilen
Hier drinnen, wo Gram die Mauern durchdringt
Ich mu nach drauen, in die flirrende Klte
Die Schreie der Sterbenden Begleiter auf meinem Weg
Frost brennt in rotgernderten Augen
Ein kalter Hauch, der in den Haaren spielt
Die Schritte unsicher, weil kein Weg sich mir zeigt
Und dennoch, unbeirrt nhere ich mich den Wllen der Stadt
Ein Pestkarren begegnet mir, verwaist und verlassen
Tote stapeln sich weit in die Nachtluft empor
Der Fahrer im Schnee ohne ein Zeichen von Leben
Ein weitres Opfer nur, kein Grund um lnger zu verweilen
Wie unter Zwang verlasse ich den Ort
Die Schatten nutzend, vor den Blicken der Wchter verborgen
Einzig Spuren im Schnee bezeugen meine Gegenwart
Ein stummer Ruf hat meiner sich bemchtigt
Und nichts kann mich halten ihm Folge zu leisten
Lngst liegt die Stadt weit hinter mir
Eisesklte erfllt mich bis ins Mark
Doch mein Weg fhrt weiter hinaus in die Nacht
der Ruf leitet mich sicher bis an mein Ziel
Dann steht sie vor mir - in verblichenem Leinen
Die Haut blau erfroren - wie abgestorben
Ihre Schnheit jedoch kann dies nicht mindern
Nur die Beulen leuchten im fahlen Licht
Unverkennbar - sie ist ein Kind der Seuche
Doch gengend Leben - in ihr um mich zu versuchen
Ihr sndiger Leib eine einzige Verheiung
Der ich nicht lnger widerstehen kann
Sie kommt nher, ihre Lippen finden meine
Wie im Wahnsinn erwider ich diesen Ku
Dann sinken wir nieder auf den frostigen Boden
Unsre Krper verschmelzen ein einziges Mal
Als wir uns trennen ist ihr Leben beendet
Starr ist ihr Krper wie der Boden unter ihr
Ihre Lippen verzerrt zu wissendem Lcheln
Denn nun ist es an mir, die Pest zu verbreiten
Nun bin ich ihr Bote und ein Teil von ihr...
So lang bis es endet, mein kleines Leben...

PREVOD

Очи су ми замагљене
Тако близу пламену да више ништа не препознајем
На градским капијама кроз ноћ звони врисак
Тако светли, тако болни да их ветар носи
За сада, где ми душа леди ...
Тама је испуњена крутим покретом
Бакље, горућа од среће, сузе вео ноћи
Звецкање погребних колица све се више приближава
Ципеле с капуљачом прикупљају оно што им доноси смрт
Бели снег као контраст скученим удовима
Чистоћа попут свиле, крв згрчена на њој
Напукла кожа, комадићи тела
Без вида у замрзнутим пећинама
Оптужујуће, молим, без икаквог живота
Лешеви сагоревају испред капија
Мучења тела у последњој пратњи
Неки од њих нису прошли у потпуности
Али пламен завршава оно што је започела куга ...
Они чувају град злобном рудником
Ако желите да уђете, изгубите живот кроз убод копља
Само сакупљачи смрти имају слободно понашање
Оно што донесу напољу пада на жирницу
Смрт се неумољиво пробија градским улицама
Има још пуно хране за набавити
Нема разлике на трибинама на беживотним лицима
Уједињени у умирању сви су исти
Било да је богати господар лорде, сиромашни сиромашни пољопривредник
Куга није избирљива према коме једе
Куга живи међу свима нама
И нема више наде која ослобађа душу
Пожурио сам од страха да прегледам своје тело
Скоро хиљаду пута цео дан
Још нема знакова црног ужаса
Само питање времена када се појави смрт ...
Моја породица ме је већ напустила
Пре неколико дана кад ју је жета назвао
Лешеви су спаљивали заједно са осталима
Пепео на ветру је оно што је остало од њих ...
Бог више није с нама
То показује где се његова снага пресушива
Само умирање, ужас и страх
Да ли су нови мајстори чија је моћ непрекидна и јака
Не желим више да се задржавам
Овде, где туга продире кроз зидове
Морам да изађем напољу у свјетлуцаву хладноћу
Крикови умирућих другова на мом путу
Мраз гори у црвено обрубљеним очима
Хладан дах који се игра у коси
Кораци су несигурни јер не постоји начин да ми се покажу
Па ипак, непоколебљиво прилазим зидинама града
Упознајем кола куге, сирочад и напуштена
Мртви људи гомилају се далеко у ноћном ваздуху
Возач у снегу без икаквих живота
Још једна жртва, нема разлога да остане дуже
Напуштам место као да је под присилом
Користећи сенке, скривене од очију стражара
Само трагови на снегу сведоче о мом присуству
Тихи позив ме је захватио
И ништа ме не може спречити да га следим
Град је дуго иза мене
Ледена хладноћа ме удара до сржи
Али мој пут се наставља у ноћ
позив ће ме сигурно упутити до мог одредишта
Затим стоји испред мене - у избледелом платну
Кожа се смрзнула плаво - као да је мртва
Њена лепота, међутим, то не може умањити
Само бумоји блистају у блиједом светлу
Непогрешиво - она ​​је дете епидемије
Али довољно живота - у њој да ме проба
Ваше грешно тело је једно обећање
Не могу више да одолим
Приђе ближе, усне су моје
Лудо враћам ову Ку
Затим потонемо на смрзнуто тло
Наша тела се спајају једном
Кад смо се растали, њен живот је готов
Тело јој је чврсто као под испод ње
Усне су јој се искривиле у осмех
Јер сада је мој ред да ширим кугу
Сада сам јој гласник и део ње ...
Док се не заврши, мој мали живот ...

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp

© Copyright 2020 - Prevod24.com