• Homepage
  • »
  • E
  • »
  • everything but the girl – flipside

Izvođač: everything but the girl - Naziv pesme: flipside 

Tekst & Prevod: everything but the girl - flipside Ispod ćete pronaći tekst pesme sa prevodom jedan pored drugog! Na našem sajtu ćete pronaći još mnogo tekstova sa prevodima od everything but the girl! Pregledajte našu arhivu i ostale tekstove, na primer klikom na slovo e od everything but the girl i pogledajte koje još pesme imamo od everything but the girl u našoj arhivi, kao što je flipside.


London, summer '92
I think I've changed a lot since then, Do you?
Ideas that I'd held for years, emotional baggage, hopes and fears,
Seen somehow in a different light, not as wrong , but not as right as they seemed before.
Was I different then?
Have I changed?
And will I change again?
I'm thinking of a mental free-fall, a partial total memory recall like what of the future, what of the past, what of the present will last?
And say I did forget and revert to the old days, forget this hurt.
Am I better off or in reverse, untaught by experience and therefore worse?
I mean a lot, I mean a little.
I mean a lot, I mean a little.
I'm like a coastline, a beach and spit.
Spurn Point and the rest of it.
The sea, the tide, the salt and foam.
I'm the blasted land, the sand shifting, drifting out and back, then breached, drowned, defenses down, rebuilt from this day on.
Or maybe not, maybe my moment's gone.
I mean a lot, I mean a little.
I mean a lot, I mean a little.
Am I the same person I seemed to be?
Does all of this depress me?
I won't listen, I won't talk.
A weightless life, I moonwalk.
I mean a lot, I mean a little.
I'm supple, brittle, pig in the middle.
There's resilience inside my face, but sometimes nothing.
Deep space.
What I feel and what I fear is always here my atmosphere.
Pig in the middle
I mean a lot, I mean a little.
I mean a lot, I mean a little.


Лондон, лето '92
Мислим да сам се од тада доста променио, зар не?
Идеје које сам годинама држао у рукама, емотивни пртљаг, наде и страхове,
Гледано некако у другачијем светлу, не тако погрешно, али не онако исправно као што се чинило раније.
Да ли сам тада био другачији?
Да ли сам се променио?
И да ли ћу се поново променити?
Размишљам о менталном слободном паду, делимичном тоталном сећању памћења, попут будућности, шта прошлости, шта ће садашњост трајати?
И реци да сам заборавио и вратио се у стара времена, заборавио ову повреду.
Да ли сам бољи или обрнуто, не научен искуством и самим тим горе?
Мислим много, мислим мало.
Мислим много, мислим мало.
Ја сам попут обале, плаже и пљувања.
Тачка окретања и остало.
Море, плима, со и пена.
Ја сам земља разнесена, песак се помера, одлази натраг и назад, затим пробијен, утопљен, одбрана, обнављана од данас.
Или можда није, можда је мој тренутак нестао.
Мислим много, мислим мало.
Мислим много, мислим мало.
Јесам ли иста особа каква сам изгледала?
Да ли ме све ово депримира?
Нећу да слушам, нећу да причам.
Живот без тежине, лутам по месецу.
Мислим много, мислим мало.
Сух, крхки, свиња у средини.
Изузетна је отпорност на мом лицу, али понекад и ништа.
Дубоког свемира.
Оно што осећам и чега се плашим увек је овде моја атмосфера.
Свиња у средини
Мислим много, мислим мало.
Мислим много, мислим мало.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp

© Copyright 2020 -